PLANETA ZEMLJA

 

ATMOSFERA

 

1. Atmosfera je vazdušni omotač Zemlje.
2. Vazduh je smesa gasova (78% N(azot), 21% O (kiseonik) i 1% CO_{2(ugljen dioksid)}, vodena para i ostali gasovi.
3. Funkcije atmosfere ili čemu služi atmosfera:
   • Svojim postojanjem i sastavom obezbeđuje život na Zemlji,
   • Štiti Zemlju, u određenoj meri, od zračenja koje dolazi iz kosmosa npr. ultraljubičaste zrake koje dolaze sa Sunca apsorbuje ozonski sloj u atmosferi, ali pošto je on u izvesnoj meri oštećen, ‘’ozonske rupe’’, velika količina UV zraka dolazi do površine Zemlje i zbog toga moramo smanjiti izlaganje sunčevom zračenju tokom leta i tokom dana kada je zračenje najjača,
• Štiti Zemlju od meteorita koji pri prolasku kroz atmosferu Zemlje usled trenja sa česticama vazduha sagorevaju.
4. Atmosfera se sastoji od nekoliko slojeva: troposfera, stratosfera, mezosfera i termosfera
5. Troposfera obuhvata 80% ukupne mase atmosferai u tom, prizemnom delu (10-12 km visine) se odvijaju život u atmosferi i procesi koji imaju uticaj na život na Zemlji.
6. Zagrevanje atmosfere – sunčevi zraci neznatno zagrevaju atmosferu pri prolasku kroz nju, oni dolaze do površine Zemlje i zagrevaju površinu Zemlje, a površina Zemlje zagreva atmosferu.
   1. Zagrevanje atmosfere zavisi od

i.     Upadnog ugla sunčevih zraka

ii.     Vrste podloge – voda, zemlja, pesak, stene, beton…

iii.     Vegetacije – otvoreno polje, travnata vegetacija, šuma.

–        Najviša temperature na Zemlji je izmerena u Libijskoj pustinji (Afrika) 57,8°C

–        Ovo merenje nije zvanično priznato tako da je najviša temperatura izmerena u Dolini smrti (SAD, Severna Amerika), 56,7°C (,5,6,7,).

–        Najniža temperature je izmerena na Antarktiku 1960. godine -88,3°C

1. Vreme je trenutno stanje atmosfere ili vremenskih elemenata (temperature, padavina, vetra, vlažnosti vazduha…)
2. Klima je višegodišnji režim vremena.
3. Vreme se tokom dana menja dok se klima menja tokom godine, a značajnije promene klime se dešavaju u dužem vremenskom periodu. Npr. poslednje ledeno doba, kada je klima na Zemlji bila drugačija, je završeno pre 10-tak hiljada godina, 10 000 godina, i od tada do danas se nije bitnije menjala.
4. Klimatski faktori ili modifikatori menjaju klimu nekog mesta.

Klimatski faktori su:

• Geografska širina – sa porastom geografske širine, od ekvatora prema polovima, smanjuje se temperature, jer se smanjuje i upadni ugao sunčevih zraka.
• Reljef

o   nadmorska visina: sa porastom nadmorske visine se smanjuje temperaturei vazdušni pritisak, a povećava količina padavina;

o   pravac pružanja planina: planine mogu da se prostiru tako da sprečavaju da vlažne vazdušne mase sa kopna prodru dublje u unutrašnjost tako da se padavine izlučuju bliže moru, dok se u unutrašnjosti, zbog manje količine padavina, formiraju pustinjske, polupustinjske I uopšte sušnije oblasti nego što bi bile kada planine ne bi postojale na tom mestu ili kada bi bile niže. (Himalaji, Kordiljeri Severne Amerike)

 

• Raspored kopna i mora: pored mora je klima vlažnija i toplija nego u unutrašnjosti kopna.
• Morske struje: tople morske struje zagrevaju priobalni pojasi povećavaju količinu padavina, dok hladne morske struje rashlađuju klimu.

 

1. Vremenski elementi su:
   1. Sunčevo zračenje, insolacija – meri se heliometrom, a izražava u satima tokom godine (koliko dugo sija Sunce tokom godine u nekom mestu),
   2. Temperatura vazduha –       meri se termometrom, a izražava u °C, (sa porastom nadmorske visine temperature se smanjuje za 0,6°C na svakih 100 m,
   3. Padavine – mere se kišomerom, a količina padavina se izražava u mm(/m²/god.)
   4. Vazdušni pritisak – meri se barometrom, a visina vazdušnog pritiska se izražava u milibarima (mb), normalan vazdušni pritisak, na nivou mora, iznosi 1013mb
   5. Vetar – pravac i brzina vetra se određuje Vildovim vetrokazom. Pravac se opisuje stranama sveta (istok, zapad, severozapad…), a brzina vetra se meri izražava m/s ili km/h.
   6. Vlažnost vazduha se meri higrometrom a izražava u procentima, %,
   7. Oblačnost – se ne meri instrumentima već meteorolog procenjuje kolika je površina neba prekrivena oblacima (20%, 50%, 100%)

 

1. Vetar je horizontalno kretanje vazduha od oblasti višeg prema oblasti nižeg vazdušnog pritiska. Vetar, kretanje vazduha, nastaje zbog razlike u vazdušnom pritisku, a razlika u vazdušnom pritisku nastaje zbog razlike u temperaturi pojedinih delova Zemlje, a zbog čega dolazi do razlike u temperaturi? (pogledaj 57. Zagrevanje atmosfere)
2. Vetrovi se prema trajanju I prostoru u kome duvaju dele na tri grupe:
   1. Stalne (planetarne) – istočni vetrovi u hladnim pojasevima, pasati u žarkom pojasu.
   2. Periodične (sezonske) – monsuni: leti duvaju sa mora na kopno I donose padavine, a zimi sa kopna na more I tada su suvi vetrovi. Duvaju u južnoj Aziji, Indiji. Da li tokom zimskog monsuna pada sneg I temperature padaju ispod 0°C
   3. Lokalne – košava, duva u severoistočnom delu Srbije, duva sa istoka I dopire do Subotice na severu, Šida na istoku Srbije I Niša na jugu.
3. Kruženje vode u prirodi
   1. Ispravanje je prelaženje vode iz tečnog u gasovito stanje
   2. Kondenzacija je prelaženje vode iz gasovitog u tečno stanje.
4. Klimadijagram – pogledaj bilo koji klima-dijagram i pokušaj da ga analiziraš: kada je tokom godine minimalna, a kada maksimalna temeratura vazduha, izračunaj srednju godišnju temperaturu vazduha, koliko je minimalna a koliko maksimalna količina padavina, u kom delu godine je maksimum padavina, a kada se beleži najmanja količina padavina, kolika je ukupna godišnja količina padavina, da li se tokom godina formira snežni pokrivač… Ukoliko ne umeš da odgovoriš na neko pitanje, pitaj nastavnika ili pošalji komentar sa pitanjem da ti odgovorimo na njega.

 

Tipovi klime i odlike.

 

Žarki pojas (svi tipovi klime u ovom pojasu su topli, sem onih na višim visinama na Andima i na visokim planinama Jezerske visoravni u Africi Kilimandžaro i Kenija, najbitnija je razlika kada padaju kiše)

Oko Ekvatora vlada ekvatorska klima – stalno toplo i vlažno vreme

Severnije i južnije od ekvatora, oko 10° geografske širine, vlada tropska klima ili zona letnjih kiša: toplo tokom cele godine, a kiše se izlučuju leti, dok je zima sušni period.

Oko povratnika na obe polulopte se prostiru pustinjske oblasti – stalno suvo i toplo vreme. Velika razlika između dnevnih I noćnih temperatura.

Monsunska klima ili tropsko-monsunska vlada u južnoj (Indijsko poluostrvo) I delovima jugoistočne Azije (Indokinesko poluostrvo) – pogledaj periodične vetrove monsune (64. pod b).

Umereni toplotni pojas –

Sredozemna klima – topla i suva leta i blage i kišovite zime. Najveći prostori pod ovom klimom se prostiru oko Sredozemnog mora u Evrope i manji delovi Severne i Južne Amerike I Australije, između 30°- 40° N i S.

Okeanska klima – zapadne obale Evrope i Severne Amerike. Velika količina padavina ravnomerno raspoređena tokom godine i sveža leta i blage zime.

Kontinentalna klima – zastupljena između 40°- 60° geografske širine u delovima kontinenta koji su udaljeni od okeana.4 godišnja doba, proleće i jesen kišovita godišnja doba, leto suvo i toplo, a zima hladna sa snegom.

Subpolarna klima – vlada u oblastima oko polarnika. Zime traju i do 10 meseci, a leta kratka i sveža.

Polarna klima – se nastavlja na subpolarnu klimu i zastupljena je na širem prostoru oko polova. To je proctor večitog snega i leda.

 

Planinska klima – vlada na visokim planinama žarkog i umerenog pojasa. Sa porastom nadmorske visine smanjuje se temperature a povećava količina padavina. Zime su duge i hladne sa mnogo snežnih padavina,a leta kratka i sveža, a prelazna godišnja doba su slabo izražena.

 

Pretežno jedan tip vremena tokom godine imaju ekvatorska, pustinjskai polarna klima

Ekvatorska – toplo i kišovito

Pustinjska – toplo i suvo

Polarna – hladno i suvo