RAZVOJ TURIZMA
(TURIZAM, PRIVREDA I ODRŽIVI RAZVOJ)
Najjednostavnija definicija turizma je da on predstavlja svaku privremenu promenu mesta boravka koja nema poslovni karakter, a možemo dodati i da se tu podrazumeva i pribavljanje usluga za realizaciju te promene. Potreba za promenom, u ovom slučaju privremenom promenom mesta boravka, je čovekova primarna socijalna potreba.
Naravno ona nije mogla da bude ostvarena dok društveni i ekonomski odnosi nisu došli do nivoa kada je većina stanovništva imala višak novca i višak vremena da privremeno promeni mesto boravka, odmora radi. Ljudi su oduvek putovali ali u vreme postojanja definisano raslojenih društava putovanja koja su imala turistički karakter su bila rezervisana za vrlo malu grupu ljudi – robovlasnika, feudalaca ili kapitalista. U 20. veku, a posebno u drugoj polovini, turistička kretanja poprimaju masovnu pojavu. Iz tabele se vidi da je 2007. godine gotovo pola milijardi ljudi učestvovalo u turističkim kretanjima u navedenim zemljama. Nije zanemarljiv broj zaposlenih koji je učestvovao u omogućavanju njihovog kretanja. Iz toga proizlazi da je turizam značajan deo privrede jedne zemlje.
Direktni uticaji turizma na privredu su višestruki i možemo da izdvojimo sledeće: uticaj na društveni bruto prozvod, uticaj na stepen razvoja onih privrednix delatnosti koje učestvuju u formirannju turističke privredne celine, uticaj na platni bilans države sa inostranstvom, uticaj na stepen zaposlenosti stanovništva i odgovarajući nivo njegovog životnog standarda, uticaj na društveno-ekonomski razvoj nedovoljno razvijenih regija, uticaj na zaštitu prirodnih kapaciteta i uticaj na sanaciju šteta nastalih neadekvatnim gazdovanjem prirodnim resursima.
Turizam još zovu i ”nevidljiva grana izvoza” jer obezbeđuje prihode državi i privredi a da ništa direktno nije proizvedeno i izvezeno. Potrošnja domaćih i stranih turista utiče na društveni proizvod i nacionalni dohodak tj. bruto društveni proizvod jer stimuliše materijalnu prioizvodnju, namenjenu raznim potrebama turista. Prelivanjem dela sredstava lične potrošnje iz stranih zemalja turizam najneposrednije utiče na rast već spomenutog društvenog bruto proizvoda.
Ako pogledamo neke grane turizma kao što je primorski, planinski, banjski, seoski, lovni, kongresni… i pokušamo da utvrdimo njihove specifičnosti i njihov uticaj na razvoj određenog prostora, doći ćemo do zaključka da je mnogo više njihovih zajedničkih potreba koji angažuju velik broj privrednih subjekata. Potenciranje, promovisanje i uključivanje nekog prostora u turističke tokove pokreće privredu u cilju obezbeđivanja brzog i kvalitetnog pristupa tom mestu, smeštaja ljudi, snabdevanja mesta energijom i robom, sadržajima za kvalitetnu upotrebu vremena turista, održavanja i zaštite. Na kraju, ali ne manje važno, je i obrazovanje (i vaspitavanje) ljudi koji će da rade u turističkim kapacitetima.
Privreda se u cilju ostvarenja turističke ponude može angažovati na sledećim projektima:
- Izgradnja i održavanje saobraćajne infrastrukture: saobraćajnice za vazdušni, vodeni, suvozemni automobilski i železnički saobraćaj,
- Održavanje i izgradnja energetske infrastrukture (elektrane, dalekovodi, trafostanice, snabdevanje energentima),
- Održavanje i izgradnja komunalne infrastrukture,
- Izgradnja smeštajnih kapaciteta: hoteli, privatni smeštaj, kampovi, etno sela,
- Opremanje smeštajnih kapaciteta,
- Obezbeđivanje kvalitetnih prehrambenih proizvoda,
- Angažovanje lokalnih poljoprivrednih kapaciteta za obezbeđivanje kvalitetnih proizvoda lokalne sredine,
- Izgradnja i održavanje specifične turističke ponude: plaže, skijaške staze, žičare, planinarske staze i alpinistički pravci, lokalne staze i putevi…
- Obrazovanje i obuka zaposlenih,
- Proizvodnja propagandnog materijala i suvenira,
- Promocija – reklama turističke ponude,
- Obrazovanje i organizovanje službi za kontrolu i zaštitu.
Iz ovog pregleda je očigledno da je mali broj privrednih delatnosti koje ne nalaze svoj interes u razvoju turizma. Procentualno učešće turizma u bruto nacionalnom dohotku je relativno malo (SAD – 0.65%, Španija – 4.15%, Francuska – 1.91%, Italija – 2.06%, Kina – 1.23%) ali njegov uticaj na angažovanje privrede je značajan.
Bitan segment je i uticaj turizma na angažovanje lokalne radne snage u kapacitetima za prijem turista i na poslovima održavanja i kontrolisanja promena u prirodnoj sredini. Aktivnosti na zaštiti prirode ne možemo nazvati najznačajnijim jer sve prethodno navedene aktivnosti su bitne za razvoj turizma, ali održavanje atraktivnosti prirodnih i društvenih objekata i procesa je presudno za opstanak turizma u konkretnom prostoru.
Turizam je privredna grana koja može u znatnoj meri uticati na degradaciju prostora, zbog toga što je uglavnom vezana za prostore koji su u manjoj meri izmenjeni ili to uopšte nisu. Tako se turizam može javiti kao faktor negativne promene sredine – degradacije, ali isto tako i kao izvor sredstava za njegov razvoj i zaštitu.
Turistička kretanja nisu ništa novo za ljudsku civilizaciju. Novost je njihova masovnost, relativno laka dostupnost bilo kog mesta na Zemlji i samim tim negativan uticaj na prostor koji ne poznaje granice. Broj turista raste sa povećanjem standarda, ali isto tako je bitan razlog turističkog kretanja promena i menjanje uslova života u mestu boravka. Danas je turizam daleko od pojma luksuza koji sebi može omogućiti mala grupa imućnih, a jeste potreba koja je nepohodna svim stanovnicima današnjih gradova. Intenzivna urbanizacija dovodi do mnoštva nerešenih problema u gradovima počevši od nedostatka stambenog prostora, zaposlenja, zdravstvene zaštite do saobraćajnih gužvi, buke i sve većeg zagađenja vazduha i vode. Jasno je da čovek koji živi u takvom okruženju vapi za mirom, zelenilom i zdravom hranom. I tako dolazimo do problema koji se ogleda u kratkotrajnom boravku velikog broja ljudi na relativno malom ostrvu, prostoru zaštićene prirode.
Turizam je najprisutnija delatnost i ljudska aktivnost na području zaštićenih prirodnih predela. Pošto se radi o masovnom prisustvu korisnika prostora to je turizam masovana pojava, koja sa sobom nosi antropopresiju prostora. Veliko prisustvo ljudi ugrožava opstanak drugih oblika života, naročito u slučajevima kada je nizak stepen ekološkog vaspitanja i obrazovanja posetilaca. Sa druge strane turisti se prosto razmile po celoj teritoriji zaštićenog dobra, ostavljajući za sobom veliku količinu otpadaka koje je veoma teško sakupiti. Dalje, turizam podrazumeva predhodnu gradnju objekata za korišćenje od strane turista što svakako narušava ne samo ambijent prirodnog dobra već i funkiconisanje ekosistema. Za aktiviranje turističkih kapaciteta neophodni su prilazni saobraćajni objekti i objekti komunikacija, elektro i vodosnabdevanja, što sve narušava prirodne ekosisteme zaštićenog predela. Posebno se postavlja problem kanalisanja i odvoda otpadnih voda, prikupljanje i dispozicija komunalnih otpadaka. Zbog nepažnje turista nisu retke pojave požara i pojava divljih deponija. Sama eksploatacija prostora (ski staze, staze za šetanje, rad mašina za zaravnjivanje i sl.) izaziva pojavu odnošenja travnog pokrivača, pospešuje erozivne procese i menja ekosisteme u celosti. Eksploatacija hotela, grejanje, paljenje i raspadanje otpadaka, izazivaju zagađivanje vazduha.
Dakle kad se realizuje turistička ponuda jednog prostora veoma je važno angažovanje odgovarajućih lokalnih i državnih služi na kontroli zagađivanja, zaštiti i sanaciji eventualnih šteta u sredini, jer ukoliko se prostor koji je u jednom periodu atraktivan u turitičkoj ponudi ne zaštiti on će u vrlo kratkom periodu izgubiti svoju privlačnost i ne samo da će da izgubi turistički značaj već može biti toliko izmenjen da izgubi privredni značaj i ostane kao opterećenje budućim generacijama.
Ova potreba ne samo stroge zaštite već i ekonomske upotrebe zaštićenih prostora kao najatraktivnijih za turističku ponudu definisana je 90-tih godina prošlog veka kroz pristup definisan kao ”održivi razvoj” ili ”održivi turizam”.
Jedna od zadovoljavajućih definicija održivog razvoja je da je to razvoj koji zadovoljava sadašnje potrebe bez izlaganja riziku sposobnosti budućih generacija da zadovolje svoje potrebe. Nesumljiv je velik uticaj turizma na ukupnu privredu jedne zemlje, ali isto je tako jasno i da sadašnje turističke vrednosti treba da ostavimo u nasledstvo budućim generacijama u boljem ili bar u neizmenjenom stanju.
Za uvažavanje principa i ostvarivanje ciljeva održivog razvoja turizma neophodno je prihvatanje odgovornosti i razvoja svesti o potrebi promene ponašanja svih učesnika turističkog prometa, što bi vodilo u pravcu usklađivanja razvoja turizma i očuvanja životne sredine. To je dugotrajan proces usmeren u pravcu promena u odnosima koji se uspostavljaju između društvenih, ekonomskih i prirodnih sistema i procesa.
Dakle, održivi razvoj turizma ne negira razvoj turizma, već naprotiv to je proces koji dozvoljava da se razvoj ostvaruje bez degradiranja ili iscrpljivanja onih resursa na kojima se i zasniva. Ovakav je način moguće ostvariti ili upravljanjem resursima na način da se oni mogu samoobnavljati u meri u kojoj se i koriste ili većom zastupljenošću i upotrebom resursa kod kojih je period regeneracije kratak. Takvim pristupom resursi mogu da služe budućim, u istoj meri, kao i sadašnjim generacijama.
Literatura
1. Turizam u Jugoslaviji, dr Stevan M. Stanković
2. Jedna planeta je opljačkana, (1985), Herbert Grul
3. Mastilo Natalija (2005): Rečnik savremene srpske geografske terminologije, Geografski fakultet, Beograd
4. Turizam i zaštita, (2000), Pavle Tomić, Jovan Romelić, Saša Kicošev, Jovan Plavša, Slobodan Marković, Vladimir Stojanović, Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet, Institut za geografiju
5. Lješević M. (1998), Koncepcija planske zaštite i unapređenja životne sredine u objektima zaštićene prirodne baštine, Zaštita prirode br.50 Naučni skup “Zaštita prirodne baštine Srbije, posvećen 50-godišnjici rada ZZZP Srbije,
