Đerdapska klisura – kompozitna rečna dolina

Na prostoru Đerdapske klisure se naizmenično smenjuju tri proširenja – kotline i četiri suženja – klisure. Takve rečne doline kod kojih se naizmenično smenjuju kotline i klisure se nazivaju kompozitne. Kompozitne rečne doline su atraktivne jer su duž rečnog toka izrazite promene u pejsažu, a takva dinamika reljefa značajno je uticala na naseljavanje i razvoj i rasprostranjenost biljnog i životinjskog sveta.

Đerdapska klisura se postepeno formira posle ušća Nere gde Dunav naglo skreće prema jugu i počinje svoje usecanje u obronke Karpatskih planina. Prolazi pored rumunskog mesta Bazijaš od kojeg je Cvijić smatrao da počinje Đerdapska klisura. Na svom putu od Golupca do Sipa na Dunavu se smenjuju klisure i kotline što predstavlja posebnu privlačnost ovog prostora jer se pejzaž neprestano menja, reka se sužava na nekoliko stotina metara sa liticama visokim i do 550m u klisuri Gospođin vir da bi se ubrzo u Donjomilanovičkoj kotlini proširila do 2 km. U Malom kazanu se Dunav sužava na 180 m i obali je lakše pristupiti sa plovnih objekata nego sa puta. I taj segment privlači turiste i povećava promet i kopnenim i vodenim putem što se opet odražava na prirodnu sredinu.

Na dunavskom sektoru Đerdapske klisure, koju možemo izjednačiti sa Nacionalnim parkom Đerdap, postoje četiri sužena dela (klisure: Golubačka, Gospođin vir, Veliki i Mali kazan i Sipska) i tri proširenja (kotline: Ljupkovska, Donjomilanovaćka i Oršavska). Poređane nizvodno klisure i kotline Đerdapa smenjuju se sledećim redom:

Golubačka klisura

Prva klisura u Đerdapu idući nizvodno je Golubačka u kojoj se Dunav sjedinjuje iz dva rukavca na koji ga je podelilo rumunsko Moldavsko ostrvo. Pre ulaza u Golubačku klisuru, a naspram rumunskog sela Koronin nalazi se poznata stena Babakaj koja iz korita štrči oko 4 m. Golubačka klisura je dugačka 13,5 km, a strme strane se nad rekom dižu i do 300 m. U Golubačkoj klisuri Dunav se sužava do 230 m, a prosečna širina je 400 m. Rečne terase koje su izražene na dolinskim stranama na srpskoj strani Dunava su usečene pri ranijim višim nivoima reke. Usled krečnjačog sastava klisure uočavaju se i krečnjački oblici reljefa pećine i kraška vrela. Kod Brnjice u rečnom koritu se nalazi kameni prag izgrađen od kristalastih škriljaca i granita nazvan Stenka. Uz malu dubinu pri maloj vodi od 0,9 mi mnogobrojne ostenjke na dužini od 2900 m je pre izgradnje brane plovidba bila veoma otežana i opasna. Da bi se plovidba učinila sigurnijom na ovom potezu se od 1893-1895. gradi podvodni kanal dugačak 1800, a širok 60 m. Uz nekoliko manjih potoka najveća pritoka u klisuri je reka Brnjica dugačka 23 km sa površinom sliva od 77,4km²koja nastaje spajanjem Ključate i Radenke. Sa srpske strane se u Dunav ulivaju potoci Begbunar i Dubašnica a sa rumunske Alibeg i Šumice. U stenovitu masu klisure celom dužinom usečen je put pored koga se mestimično uzdižu vertikalne strane, a ponegde su izgrađeni tuneli.

Ljupkovska kotlina

U Ljupkovskoj kotlini Dunav se širi na 1500 m dok je dužina kotline 12 km. Dubina se u kotlini, zbog taloženja nanosa i sporijeg toka reke, smanjuje za 10-15 m. U kotlinu koja se prostire između reke Čezave sa srpske strane i Suve reke sa rumunske, se uliva nekoliko potoka: Glavčica, Snaski, Birkin, Cvetni i Turski. Na rumunskoj strani reljef je diseciran dolinama Berzaske, Oravice, Kamenice i Suve reke. Tokom proleća ove pritoke donose u Dunav dosta nanosa koji se akumulira na njihovim ušćima stvarajući u prošlosti plavine. Plavine su bile vidljive pre stvaranja Đerdapskog jezera dok su danas ispod nivoa reke. Od akumuliranog materijala na ušćima reka se stavaraju zalivi tako da je obalska linija dosta razuđena. Ljupkovska kotlina je tektonskog porekla. Rasedne linije meridijanskog pravca seku korito Dunava i između njih je spuštena kotlina. Kasnijim radom reke kotlina je oblikovana. Kotlina je izgrađena od različitih stena: krečnjaka, škriljaca, andezita, gnajsa, a u središnjem delu se nalazi glina i pesak neogene starosti. Najveća pritoka Dunava u Ljupkovskoj kotlini je reka Dobra. Ova reka dugačka 14 km je u gornjem toku izgradila klisuru dok u donjem teče kroz normalnu dolinu sa i do 400m širokom aluvijalnom ravni nazvanom Dobransko polje.

 Gospođin vir

Iz relativno plitke Ljupkovske kotline dubina Dunava se povećava da bi u klisuri Gospođin vir došla do 82 m pre izgradnje brane, a danas i do 100 m. Ovaj deo toka Dunava je pun virova po čemu je i dobio ime. Klisura je dugačka 13 km a širina se menja od 220-380 m. Dubina klisure je 300-500 m, a usečena je u krečnjacima, peščarima, gnajsevima i porfiritima. Korito je puno podvodnih stena kroz koje je u vreme regulacionih radova u XIX veku prokopano tri podvodna kanala: Kozla-Dojke, Jeliševa ili Panama i Izlaz-Tahtalija. Između ovih podvodnih stena postojali su mnogobrojni vrtlozi a ispod najvećih su na dnu reke evorsijom stvarani džinovski lonci koji imaju svoja imena – Mačkov, Veliki i Mali Simin. Prečnik im je 5-6 m, a mogu biti velike dubine. U džinovskom loncu kod stene Pjatra Lunga je, pre stvaranja jezera, izmerena najveća rečna dubina u Evropi od 82 m. Ukoliko ovi markantni oblici u reljefu dna Dunava nisu zasuti nanosima posle izgradnje brane i stvaranja Đerdapskog jezera dubina u njima bi mogla da bude i preko 100 m.Kilometar nizvodno od Pjatra Lunge se pre stavarnja jezera nalazio Girigari, najsnažniji vrtlog u Đerdapu.

 Donjomilanovačka kotlina

Nizvodno Dunav se širi u Donjomilanovačku kotlinu koja se od Grebena do početka Kazana pruža 19 km i time je i najduža u Đerdapu. Širina Dunava dotiže i preko 2 km.Pre izgradnje brane i formiranja Đerdapskog jezera u ovom delu klisure je bilo nekoliko ada od kojih je najveća bila Porečka. Nizvodno od Doljeg Milanovca se u Dunav uliva i najveća pritoka u celoj klisuri, Porečka reka. Samo ušće reke je potopljeno, usled izdizanja nivoa vode po izgradnji brane, i pretvoreno u zaliv dužine 7 km. Porečka reka je duga 55 km, a nastaje spajanjem Šaške koja izivre na planini Liškovac i Crnajke koje izvire u podnožju Deli Jovana. Donji tok reke se nalazi u nacionalnom parku.

Kazan – Veliki i Mali

Donjomilanovačka kotlina zavaršava suženjem, suteskom, Velikog i Malog kazana dužine 19 km koja povezuje Donjomilanonvačku i Oršavsku kotlinu. Dunav se ovde usekao i do 300 m u masiv Velikog i Malog Štrbca koji predstavljaju ogranke Miroča. Erozivnim proširenjem kod rumunskog sela Dubove ovo suženje je podeljeno na Veliki i Mali kazan. Dunav je na ovom delu najuži 180 m u Malom Kazanu, a najveća širina u klisuri mu dostiže 300m, dok je nagib dolinskih strana, koje su izgrađene od krečnjaka i gabra, skoro 80°. Najveća dubina je 76 metara koju Dunav dostiže u džinovskim loncima. U krečnjačkim stenama Velikog i Malog Štrbca nalazimo kraške oblike reljefa vrtače i pećine. Mnogo vrtača se nalazi na potezu od Golog Brda do Tekije. Najveća vrtača Tisa ima oblik elipse i dugačka je oko 1km. U mnogim ponorima na ovom delu Miroča gube se vode rečica Ibrine, Rakine i Suve reke. Pre izgradnje brane u podnožju strmih padina, a u blizini reke su bila jaka kraška vrela Hajdučki izvor i Bela voda.U Kazanu se nalaze tri suve pećine bogate nakitom. To su Grobiška Pećina, Dragona pećina i Mala Marija.

Oršavska kotlina

U poslednjoj kotlini u Đerdapskom sektoru Dunava, Oršavskoj, Dunav se naglo širi i dostiže 1400 m. Kotlina je duga 16 km i karakteristična je po razuđenoj obali i blažim i lakše prohodnim dolinskim stranama. Usečena je u kvartarne naslage i gnajsolike mikašiste. Sa rumunske strane kod Oršave se u Dunav uliva reka Černa, vodom najbogatiji vodotok u Đerdapu. Pre formiranja jezera na ušću reke je bilo veliko ostrvo Ada Kale, izgrađeno od rečnih nanosa. Bilo je deo delte reke i dugo 1750 m i široko 400-500m.

Sipska klisura

Poslednje suženje na Dunavu u Đerdapu je 6,6 km duga i 1100 m široka Sipska klisura. Klisura je usečena u kristalaste škriljce, i jurske i kredne krečnjake i peščare. Slojevi ovde padaju skoro vertikalno i pojedini stenski kompleksi se mogu pratiti i u koritu Dunava gde izgrađuju izdvojene ostenjke Prigrade. Prigrada predstavlja odsek u koritu Dunava koji je nastao tektonskim pomeranjem usled spuštanja Vlaškog basena, a izdizanja luka Karpatskih planina. Izgrađena je od kvarcevitih škriljaca i u jednom periodu evolucije dunavskog korita je bio vodopad koji je erozijom pretvoren u brzak dug 3 km gde je brzina vode dostizala i 5 m/s. Dna džinovskih lonaca koji su nastali evorsijom su niži za 14-16 m od nivoa Crnog mora.